NOVI SAD

    Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Ivan Siler prisustvovao je 9. Festivalu slovačkih tradicija i narodnih nošnji u Srbiji u Kulturnom centru „Kisač”. Ta manifestacija je ove godine posvećena Miri Brtki, jednoj od najpoznatijih multidisciplinarnih umetnica u Srbiji i u svetu, koja je poznata kao likovna umetnica, modna kreatorka, pozorišna i filmska rediteljka, sa velikim opusom umetničkih dela.

– Grad Novi Sad daje pun doprinos očuvanju kulturnog nasleđa svih etničkih zajednica koje žive u našem gradu. Čestitam Kulturnom centru „Kisač” na, kao i uvek, dobroj organizaciji događaja i to devetog po redu. Kroz lik i delo čuvene Mire Brtke, uspešno se afirmiše bogato narodno stvaralaštvo slovačke zajednice, a svojim trajanjem i kvalitetom ovaj festival se etablirao kao brend Kisača, ali i Novog Sada – rekao je pomoćnik gradonačelnika Ivan Siler.

Pored izložbe fotografija velikih formata „Svet Surovog: Mira Brtka”, prezentacije modnih kreacija Mire Brtke, kao i pratećih nastupa na jednodnevnom festivalu, premijerno je izvedena plesna predstava „Budućnost je iza nas – život Mire Brtke” u režiji Alise Oravec.

    Članica Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu porodici i deci Sonja Radaković prisustvovala je u Kulturnoj stanici „Eđšeg” obeležavanju Međunarodnog dana osoba s invaliditetom. Program obeležavanja organizovao je Savet za osobe sa invaliditetom Grada Novog Sada.

Sonja Radaković istakla je da Grad Novi Sad podržava programe, projekte i aktivnosti udruženja i organizacija koje pružaju podršku osobama sa invaliditetom.

– Grad Novi Sad vodi odgovornu socijalnu politiku, i 365 dana u godini kontinuirano ulaže napore u cilju unapređenja kvalitet života osoba sa invaliditetom i omogućavanja njihove potpune inkluzije u društvo. U okviru resorne uprave obezbeđujemo niz prava i usluga, prema opredeljenim prioritetima i za osobe sa invaliditetom, a posebno za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. U ovoj godini izdvojeno je 267,5 miliona dinara za realizaciju programa unapređenja socijalne zaštite, za program podrške za samostalan život osobama sa invaliditetom udruženja građana i za naknadu troškova za uslugu personalne asistencije. Grad preko Uprave za sport i omladinu takođe ulaže i u sportske klubove za osobe sa invaliditetom, pa je u ovoj godini za ovu namenu iz budžeta Grada izdvojeno 10,5 miliona dinara. Pored toga, u ŠOSO „Milan Petrović” opremili smo senzornu sobu koja korisnicima mogućnost da razvijaju socijalne, psihološke i fizičke funkcije i veštine, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život. To je samo deo programa i investicija koje smo realizovali i koje realizujemo – rekla je Sonja Radaković.

Ona je istakla da Grad kontinuirano radi na uklanjanju fizičkih barijera, i postavljanje rampi za olakšan pristup zdravstvenim, obrazovnim, kulturnim i drugim javnim objektima i inistutucijama.

Događaju su prisustvovati predstavnici ŠOSO „Milan Petrović”, kao i predstavnici Koordinacionog odbora Osoba sa nvaliditetom Grada Novog Sada, a obratila se i Borislava Perić Ranković, paraolimpijska reprezentativka u stonom tenisu, osvajačica brojnih medalja na Olimpijskim igrama i svetskim šampionatima. U okviru programa nastupili su pijanistkinje Petra Spasojević i Kristina Jevtović, Hor „Ison” i recitatorka Dušica Cvijanović.

    Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije organizuje godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja” pod nazivom „Objedinjenim delovanjem ka društvu bez nasilja – od zakona do prakse”.

Konferencija će se održati 2. decembra 2024. godine u Amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu (Dr Zorana Đinđića 1) sa početkom u 10.00 časova.

Mreža „Život bez nasilja” nastala je na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u cilju podsticanja unapređenja rada institucija sa teritorije AP Vojvodine u prevazilaženju situacija nasilja i zaštiti osoba koje su doživele nasilje. Razmena iskustava, ideja i primera dobre prakse je primarni cilj radi kojeg se konferencija organizuje svake godine, a dosadašnja saradnja je potvrdila njihov značaj za osnaživanje članica mreže „Život bez nasilja”.

Ove godine posebna pažnja posvećena je pojedinačnim temama – nasilju nad ženama u digitalnom prostoru, rodno zasnovanom nasilju nad osetljivim grupama i uticaju stavova profesionalaca/ki na ostvarivanje zaštite žrtava nasilja u porodici i nasilja nad ženama, o kojima će se razgovarati u okviru tri panela.

    Novosadski učenici koji su imali priliku da otputuju na Krf, zahvaljujući gradskom Programu za viši kvalitet obrazovanja i vaspitanja, podelili su danas utiske sa tog studijskog putovanja sa članom Gradskog veća za obrazovanje Petarom Đurđevim. Ove godine, grupa od 51 učenika i njihovih profesora, u periodu od 22. do 26. oktobra boravila je na ostrvu Krf i posetila Meteore, Ostrvo Vido spomen – kosturnicu i „Plavu grobnicu”, zatim Muzej „Srbi na Krfu od 1916-1918″, Crkvu Svetog Spiridona, Srpsku kuću i Zejtnlik – Srpsko vojničko groblje.

Član Gradskog veća za obrazovanje Petar Đurđev objasnio je se radi o učenicima koje su za ovu aktivnost predložili zaposleni u osnovnim školama koje pohađaju, na osnovu postignutih rezultata u učenju i ponašanju.

– Veoma mi je drago što su ovi đaci, koji su se istakli znanjem iz istorije doblili priliku da odu na studijsko putovanje gde su se družili, zajedno naučili nešto novo i predstavili našu kulturu. Grad prepoznaje vredan rad i posvećenost najboljih učenika i različitim merama nastoji da podrži njihov trud i rezultate. Pored tradicionalnih Vidovdanskih nagrada svake godine obezbeđujemo biciklove za najbolje đake i organizujemo studijska putovanja Krf – izjavio je Petar Đurđev.

On je istakao da je za četiri godine za Program za viši kvalitet obrazovanja i vaspitanja izdvojeno je oko deset miliona dinara iz budžeta Grada i da je na taj način do sada 188 učenika novosadskih osnovnih škola nagrađeno putovanjem.

     Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić obišao je radove na rekonstrukciji vrelovoda za Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i Jodnu banju. Postojeći vrelovod, star preko 40 godina zamenjen je novim predizolovanim cevima sa izolacijom od poliuretana čime se sprečava širenje toplote sa vrelovoda na zemlju i okolinu.

U okviru projekta uređen je i parking kod Jodne banje. U toku su radovi na uređenju pešačkih staza, a naredne nedelje JKP „Gradsko zelenilo” započeće radove na popravkama i uređenju zelenih površina. Prilikom izvođenja radova vodilo se računa o očuvanju parkovske površine, kao i celokupnog rastinja i drveća u parku, u skladu sa uslovima izdatim od Zavoda za zaštitu prirode.

– Radovi na rekonstrukciji u zoni Hajduk Veljkove ulice su tekli planiranom dinamikom i sada smo svedoci još jednog uspešno okončanog, veoma kompleksnog projekta, koji doprinosi kako višoj funkcionalnosti, tako i lepoti i uređenju jednog od omiljenih novosadskih parkova. Najznačajnije je što se prilikom radova na novom vrelovodu za Dečju bolnicu u našem gradu veoma vodilo računa o očuvanju eko-sistema. Da bi Novosađani imali bolje gerejanje, u periodu od 2012. do 2024. Grad i JKP „Novosadska toplana” uložili su 72,6 miliona evra u izgradnju i rekonstrukciju vrelovoda. Toplana je iz sopstvenih sredstava investirala 62 miliona, a grad 10,6 miliona evra, tako da je u prethodnoj deceniji izgrađeno 112 kilometara vrelovoda. Pored toga privode se kraju radovi na izgradnji toplane „Majevica”, prve nove toplane posle 41 godine. U pitanju je kapitalni projekat vredan 1.073.800.000 dinara – rekao je gradonačelnik Đurić.

Zajedno sa gradonačelnikom Milanom Đurićem, radove u Futoškom parku obišli su član Gradskog veća za komunalne poslove Dejan Šijak, direktor JKP „Novosadska toplana” Nenad Barac, direktor JKP „Gradsko zelenilo” Vanja Božić, kao i predstavnici izvođača radova.

     Član Gradskog veća za privredu Grada Novog Sada Milorad Radojević prisustvovao je otvaranju 55. Međunarodnog sajma turizma koji će trajati do 30. novembra na Novosadskom sajmu.

– Međunarodni sajam turizma nije samo mesto susreta turističke privrede; to je prostor za razmenu ideja, inovacija i stvaranje partnerstava. Ovde se spajaju najbolje ideje i ponude iz Srbije, regiona i sveta, čineći Novi Sad tačkom u kojoj se Istok i Zapad sreću u ekonomskom, kulturnom i diplomatskom kontekstu. Takođe, ovaj sajam ima poseban značaj jer pruža platformu da spojimo najbolje iz Srbije sa idejama i trendovima iz celog sveta. Verujem da ćemo tokom narednih dana razmenjivati iskustva, sklapati nova partnerstva i zajednički raditi na unapređenju turističke ponude našeg grada i naše zemlje. Novi Sad ostaje posvećen razvoju turizma kao jednom od stubova svoje privrede, prepoznajući u njemu potencijal za dugoročni rast i unapređenje kvaliteta života svih naših građana. Verujem da ćemo iz ovih susreta izaći bogatiji idejama, snažniji u partnerstvima i spremniji za izazove i prilike koje nas čekaju – rekao je Milorad Radojević poželevši dobrodošlicu izlagačima koji su došli iz 12 zemalja.Pozdravnu reč, pored člana Gradskog veća, tokom ceremonije, prisutnima su uputili i generalni direktor Novosadskog sajma Nikola Lovrić, predsednica Vlade AP Vojvodine Maja Gojković, predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas, kao i ambasador Republike Mađarske Zoltan Mađar.

Preko 240 izlagača iz zemlje i inostranstva predstaviće se na ovogodišnjoj sajamskoj manifestaciji čiji zemlja partner Mađarska, a ulaz za posetioce je besplatan.

    Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić obišao je radove na asfaltiranju Ulice 25. oktobra u Stepanovićevu u kojoj se izvode radovi na presvlačenju kolovozne konstrukcije i pešačke staze novim asfaltom u dužini od 380 m. Vrednost radova iznosi preko 21,5 miliona dinara sa PDV-om.

Gradonačelnik Đurić je istakao da je Grad Novi Sad tokom 2024. u asfaltiranje uložio značajna sredstva, i da je asfaltiran veliki broj ulica na teritoriji celog grada.

– Samo ovde u Stepanovićevu, ove godine smo u sklopu redovnog održavanja objekata putne privrede, asfaltirali tri ulice ukupne dužine oko 2 km. Za radove u Stepanovićevu, u periodu od januara do oktobra 2024. godine, utrošeno je oko 90 miliona dinara. A na teritoriji celog grada, u periodu od januara do kraja oktobra popravka kolovoza asfaltom izvršena je u 164 ulice, ukupne dužine od oko 60 kilometara. U isto vreme, u velikom broju ulica popravljen je kolovoz, saobraćajne površine, pešačke i biciklističke staze. Za upravljanje saobraćajem i održavanje saobraćajne infrastrukture ove godine smo iz budžeta izdvojili 10,5 milijardi dinara – rekao je gradonačelnik Đurić.