UMETNOST

    Izložba Taktilni heroj predstavlja multimedijalnu interaktivnu instalaciju koja je sačinjena od uređaja koji uz pomoć senzora za prepoznavanje boja određenoj boji pripisuje zvuk (određeni ton) koji se emituje nakon što bojeni taktilni uzorak prođe ispod senzora.
Taktilni heroj je prvenstveno namenjen osobama sa ograničenim senzornim mogućnostima, odnosno slabovidim i slepim osobama, ali i svim građanima i građankama, bez obzira na njihova ograničenja u pogledu senzornog doživljaja umetničkog sadržaja.
Projekat Taktilni heroj sprovelo je udruženje građana Grafička mreža, na čelu sa umetnikom Konstantinosom Petrovićem, kao i saradnicima iz polja programiranja i umetnosti, Konstantinom Đorđevićem i Draganom Sibinovićem, uz veliku pomoć i podršku zaposlenih iz Škole za osnovno i srednje obrazovanje doktor Milan Petrović.

Projekat je realizovan u saradnji sa ustanovom za izradu tapiserija Atelje 61, i podržan je od strane gradske uprave za kulturu grada Novog Sada.

Izložba će biti otvorena 26.12.2024. godine u 12.00 časova u galeriji 1 Ateljea 61 u Kreativnom distriktu, Novi Sad, i trajaće do 30.12.2024. godine.
Izložbu možete posetiti svaki dan od 12.00 do 18.00 časova.

    Plakatiranje ženske borbe predstavlja izložbu radova nastalih kao rezultat niza aktivnosti koje su sprovele članice tri udruženja koja saradjuju i rade u prostorima asocijacije SKUP – (Re)konekcija, Grafička mreža i Reaktor.

    U poslednjoj nedelji decembra u Galeriji Matice srpske biće priređen bogat program.

U okviru pratećeg programa izložbe Miloš Bajić. San o slobodi u petak, 27. decembra u 19.00 sati biće priređena projekcija filma Linija života u režiji Darka Bajića.

U okviru pratećeg programa nove stalne postavke GMS, tokom vikenda 28. i 29. decembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz modul Užitak: Rituali i navike, a publiku će sa temama Vino, Zabava i Moda upoznati kustoskinja Ivana Rastović.

     U okviru pratećeg programa izložbe Miloš Bajić. San o slobodi u petak, 20. decembra u 19.00 sati održaće se vođenje kroz izložbu i razgovor sa umetnikovim sinom profesorom Darkom Bajićem, rediteljem.

U okviru pratećeg programa nove stalne postavke Revizija kolekcije Galerije Matice srpske tokom vikenda, 21. i 22. decembra u 13.00 i 17.00 sati, održaće se kustoska vođenja kroz modul Utočišta. Čovek i okruženje, a publiku će voditi kustos msr Nikola Ivanović.

Prateći program izložbe
MILOŠ BAJIĆ. SAN O SLOBODI
Galerija Matice srpske

Vođenje kroz izložbu i razgovor
Profesor Darko Bajić, reditelj
petak, 20. decembar u 19.00 sati

Na predlog porodice Bajić, umetnikovih naslednika, Galerija Matice srpske realizovala je izložbu Miloš Bajić. San o slobodi što je premijerno predstavljanje radova ovog umetnika u Galeriji. Kustos izložbe je Luka Kulić, umetnički direktor GMS, a u pripremi i realizaciji izložbe veliki doprinos dalo je Odeljenje za konzeraciju i restauraciju GMS. No, pored kustosa i konzervatora, samoj realizaciji izložbe doprinos su dali i akademik Mrđan Bajić i profesor Darko Bajić, sin umetnika Miloša Bajića. Ovog petka, 20. decembra u 19.00 sati publika će imati jednistvenu priliku da sluša o umetniku Milošu Bajiću od njegovog sina Darka, kako je izgledao njihov život, na koji način poznati reditelj vidi umetnost svog oca i kako je izgledao proces realizacije izložbe.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Utočišta: Čovek i okruženje
subota i nedelja, 21. i 22. decembar, u 13.00 i 17.00 sati
Vodi: msr Nikola Ivanović, kustos

Kroz prikaze privatne i javne sfere doma u modulu Utočišta: Čovek i okruženje otkrijte kako likovna umetnost predočava čovekovo utočište, a kako su prikazi prirode na likovnim delima srpske umetnosti prikazali drugu stranu ovog fenomena.
Dom je prostor življenja, porodičnog okupljanja, mesto stvaranja i čuvanja sećanja, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, privatnog i javnog. Vekovima je centralno mesto u domu zauzimalo ognjište, tradicionalni prostor okupljanja oko vatre, hrane i topline. U novije doba ta tačka zajedničkog boravljenja više klase postaje salon u kome se odvijaju i javni i privatni sadržaji aktivnosti porodičnog života. Bio je mesto obedovanja, proslava i potvrđivanja društvenog statusa. Tridesetih godina XX veka dom postaje inspiracija umetnicima. Tada se u srpskom slikarstvu javlja pravac intimizam. Građanski enterijeri postaju odaje spokoja gde su figure prepuštene mirnoj atmosferi i tišini.
Priroda je za čoveka oduvek bila izvor života, a pejzaž mnogo više od njenog uokvirenog isečka. U srpskoj umetnosti pejzaž se inicijalno pojavljuje kao pozadina religijskih i istorijskih kompozicija, da bi tek u XX veku postao samostalna tema. Tokom XX veka, modernizacija i progres srpskog društva, kao i brz industrijski razvoj, često su u umetnosti slavljeni prikazima gradilišta, fabrika i brodogradilišta. Kritički glasovi su se ređe čuli. Danas, ovi prizori izvesno imaju drugačije značenje.
Životinje su u umetnosti često bile deo idiličnih prikaza prirode, predmet inspiracije i divljenja. Od najstarijih vremena korišćene su kao metafore ljudskih osobina i osećanja. Istovremeno, predstava životinja u vizuelnoj kulturi može biti i oličenje potrebe i pokušaja čoveka da razume prirodu i da joj se približi.